Državni ispit za visoku stručnu spremu
VAŽNO
Pretraga pojmova se radi:
sa mobilnog uređaja – desno gore klikni na tri tačkice (ako ih ne vidiš, skroluj na dole, pojaviće se) pa na Pronađi na stranici
sa kompjutera – pritisni ctrl (levo dole) i slovo F u isto vreme
ukucaj pojam pa klikni na lupu ili Traži
idi na strelicu gore ili dole dok ne nađeš ono što tražiš
Srećno na ispitu
Pojam i Materija Ustava:
Ustav je najviši pravni akt u pravnom poretku jedne države, a uključuje skup pravnih normi kojima se uređuju osnove državnog i društvenog uređenja te države, uključujući uređenje državne vlasti i ljudska prava. Ustav je osnovni opšti pravni akt jer postavlja osnovne principe društvenog funkcionisanja.
Republika Srbija i Načelo Vladavine Prava:
Republika Srbija se temelji na načelima vladavine prava, građanske demokratije, ljudskih prava i sloboda, te pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Vladavina prava podrazumeva poštovanje ustava, zakona i drugih propisa od strane građana i državnih organa.
Načelo Građanske (Narodne) Suverenosti:
Suverenost je pravo na neograničeno vršenje vlasti. U Republici Srbiji, suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i putem svojih izabranih predstavnika. Nijedan državni organ ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana.
Načelo Podele Vlasti:
Podela vlasti podrazumeva organizaciju državne vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku granu, kako bi se sprečila koncentracija moći. Ove grane vlasti međusobno se ograničavaju i kontrolišu kako bi se zaštitile slobode i prava građana.
Politički Pluralizam:
Politički pluralizam podrazumeva postojanje različitih političkih stranaka i organizacija koje zastupaju različite društvene interese i ideje. To omogućava građanima da slobodno izraze svoje stavove i interese kroz političke subjekte.
Zabrana Sukoba Interesa i Svetovnost Države:
Zabrana sukoba interesa sprečava nosioce javnih funkcija da obavljaju druge funkcije ili poslove koji bi mogli da utiču na njihovo postupanje u javnom interesu. Svetovnost države znači da država ne sme da se meša u verske poslove, niti verske zajednice mogu uticati na državne poslove.
Grb, Zastava i Himna Republike Srbije:
Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu koji se koriste kao simboli države. Njihova upotreba je regulisana Ustavom i zakonom.
Narodna Skupština – Položaj, Nadležnost i Sastav:
Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac zakonodavne vlasti. Sastoji se od 250 narodnih poslanika koji se biraju na neposrednim izborima. Skupština ima široku nadležnost, uključujući donošenje i izmenu ustava, usvajanje zakona i budžeta, biranje vlade i drugih zvaničnika.
Imunitet Narodnih Poslanika:
Imunitet omogućava narodnim poslanicima da obavljaju svoje funkcije bez straha od pravnog proganjanja zbog mišljenja ili glasanja u Narodnoj skupštini. Odluku o imunitetu donosi Skupština.
Način rada i odlučivanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije
podrazumeva redovna i vanredna zasedanja, sa kvorumom od većine poslanika. Pravo predlaganja zakona pripada narodnim poslanicima, Vladi, skupštinama autonomnih pokrajina, grupama birača, Zaštitniku građana i Narodnoj banci Srbije.
Predsednik Republike Srbije
predstavlja državno jedinstvo, ima imunitet, i obavlja mnoge važne funkcije, uključujući proglašavanje zakona, postavljanje ambasadora, i komandovanje vojskom. Mandat predsednika traje pet godina, i ne može biti izabran više od dva puta.
Predsednika Republike biraju građani
na neposrednim izborima, mandat traje pet godina, a može se produžiti u vreme ratnog ili vanrednog stanja. Mandat može prestati ostavkom, razrešenjem Narodne skupštine, ili sprečenošću obavljanja funkcije, u kojem slučaju ga zamenjuje predsednik Narodne skupštine.
Vlada Republike Srbije
je nosilac izvršne vlasti i odgovorna za donošenje i sprovođenje politike, izvršavanje zakona, i upravljanje državnim organima. Vlada se sastoji od predsednika Vlade, potpredsednika i ministara.
Vlada se bira na predlog predsednika Republike,
a njen mandat traje do isteka mandata Narodne skupštine. Mandat može prestati izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem Narodne skupštine, ostavkom ili drugim sličnim okolnostima.
Ustavni položaj zaštitnika građana u Srbiji
omogućava mu da štiti prava građana, kontroliše rad organa državne uprave, inicira izmene zakona, daje mišljenja o zakonima, i podnosi inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Takođe, može preporučiti razrešenje funkcionera ili pokrenuti disciplinske postupke i krivične prijave.
Vojska Srbije
je organizovana da brani zemlju od oružanog ugrožavanja, pod civilnom kontrolom, i može se upotrebiti van granica Srbije samo uz odluku Narodne skupštine. Sastoji se od stalnog i rezervnog sastava i ima vojnu policiju.
Sudovi
u Srbiji su samostalni i nezavisni, donose odluke na osnovu zakona i međunarodnog prava, raspravljaju javno, i sastoje se od različitih nivoa sudova opšte i posebne nadležnosti. Sudske odluke su obavezne za sve i mogu se preispitivati samo pred nadležnim sudom.
Vrste sudova u Srbiji
obuhvataju osnovne, više, apelacione sudove, Vrhovni kasacioni sud, kao i specijalizovane sudove kao što su privredni sudovi, prekršajni sudovi, i Upravni sud. Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u zemlji.
Javno tužilaštvo
u Srbiji je nezavisna institucija koja goni učinioce krivičnih dela i štiti ustavnost i zakonitost. Javni tužioci i zamenici su nezavisni u svom radu, odgovaraju za svoj rad, i zabranjeno im je političko delovanje. Javna tužilaštva obuhvataju Republičko javno tužilaštvo, apelaciona, viša, i osnovna tužilaštva, kao i specijalizovana tužilaštva za organizovani kriminal i ratne zločine.
Ustavni sud
je nezavisan organ koji štiti ustavnost, zakonitost, ljudska i manjinska prava. Odluke su konačne i obavezujuće, a obuhvataju ocenu ustavnosti zakona, međunarodnih ugovora, opštih akata, te rešavanje sukoba nadležnosti između različitih organa i drugih zadataka predviđenih ustavom.
Teritorijalna autonomija obuhvata autonomne pokrajine, gradove, opštine i naseljena mesta. Autonomne pokrajine imaju svoje nadležnosti i izvore finansiranja, ali Republika Srbija takođe osigurava sredstva za izvršavanje njihovih zadataka. Skupština autonomne pokrajine donosi statut uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine.
Lokalna samouprava
obuhvata gradove, opštine i grad Beograd. Grad Beograd ima poseban status kao glavni grad. Organi vlasti u jedinicama lokalne samouprave uključuju skupštinu, izvršne organe i upravu. Sredstva za lokalnu samoupravu osiguravaju se iz izvornih i ustupljenih prihoda, a opšti akti moraju biti u skladu sa zakonom.
Ustav i zakoni Republike Srbije čine najviši pravni poredak,
a potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava su deo tog poretka. Svi pravni akti, uključujući podzakonska akta, moraju biti u skladu s višim pravnim aktima, a statuti, odluke i drugi akti autonomnih pokrajina i lokalnih jedinica takođe moraju biti u skladu s zakonima.
Vanredno stanje i ratno stanje
mogu biti proglašeni u određenim situacijama, s posebnim ovlašćenjima i vremenskim ograničenjima. Mere koje odstupaju od ljudskih i manjinskih prava mogu se primjenjivati u tim situacijama, ali podložne su kontrolama i ograničenjima, pa su privremene.
Promena Ustava
može se predložiti od strane određenih subjekata i zahteva odobrenje Narodne skupštine, uz mogućnost potvrde građana na republičkom referendumu. Akt o promeni Ustava stupa na snagu nakon potvrde i poštovanja određenih procedura.
Sukob interesa u obavljanju javnih funkcija
je situacija u kojoj privatni interes funkcionera može uticati na ispunjavanje javne dužnosti. Funkcioneri moraju obavljati svoje funkcije sa predanošću javnom interesu i izbegavati korist za sebe ili povezana lica.
Funkcioneri moraju prijaviti svaki sumnjičavi sukob interesa
ili postojanje istog, a Agencija za borbu protiv korupcije ima ovlašćenja da istraži i predloži mere za rešavanje sukoba interesa. Ako funkcioner mora biti izuzet iz donošenja određenih odluka zbog sukoba interesa, te odluke mogu biti ništavne, osim ako funkcioner prijavi sukob interesa.
Pokloni
koje funkcioneri primaju moraju biti ograničeni na protokolarne i prigodne poklone, osim ako su u gotovini ili vrednosnim hartijama. Funkcioneri su obavezni prijaviti sve primljene poklone i organi treba da vode evidenciju o njima, a Agencija za borbu protiv korupcije objavljuje katalog poklona primljenih tokom godine.
Agencija za borbu protiv korupcije
je nezavisan državni organ odgovoran Narodnoj skupštini. Njene nadležnosti uključuju nadzor nad sprovođenjem strategija i planova za borbu protiv korupcije, vođenje registara funkcionera i njihove imovine, pružanje stručne pomoći, i izricanje mera zbog povrede zakona u vezi sa korupcijom. Agencija ima Odbor i direktora, a njeni zadaci uključuju i predlaganje izmena zakona i saradnju sa drugim državnim organima.
Agencija nadzire primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije
i Akcionog plana te može podnositi inicijative za izmene zakona i predloge za mere iz Akcionog plana. Takođe, Agencija sarađuje sa naučnim organizacijama, medijima i udruženjima radi zajedničkih aktivnosti u prevenciji korupcije.
Ljudska i manjinska prava i slobode – 2. lekcija za državni
Pravo na život
je osnovno ljudsko pravo, u Srbiji ne postoji smrtna kazna a Ustav Srbije takođe zabranjuje kloniranje ljudskih bića.
Pravo na nepovredivost integriteta
čoveka je apsolutno pravo koje štiti fizički i psihički integritet svakog pojedinca, uz zabranu mučenja i nečovečnog postupanja.
Zabrana ropstva, sličnih oblika ropstva i prinudnog rada
osigurava da ni jedno lice ne bude lišeno slobode i radne slobode, uključujući i zabranu trgovine ljudima.
Pravo na ličnu slobodu
uključuje garancije za postupak lišenja slobode, pritvor, suđenje i kažnjavanje, osiguravajući da lišenje slobode bude zakonito i čovečno.
Ustavne garancije za pritvor
uključuju zaštitu od nezakonitog pritvora, ograničenja trajanja pritvora i prava pritvorenika na žalbu i pristup sudu.
Pravo na državljanstvo
osigurava da državljani ne budu proterani ili lišeni državljanstva bez njihovog pristanka.
Sloboda kretanja i nastanjivanja
je zajemčena svim licima na teritoriji Srbije, uz moguća zakonska ograničenja radi zaštite opštih društvenih interesa.
Pravo na zaštitu podataka o ličnosti
osigurava da se podaci o ličnosti koriste samo u određene svrhe i uz pravno regulisanu zaštitu.
Sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti
omogućava svim licima da slobodno izraze svoju nacionalnu kulturu i koriste svoj jezik i pismo.
Sloboda udruživanja
garantuje pravo na osnivanje udruženja bez prethodnog odobrenja, uz zabranu tajnih ili paravojnih udruženja i političkog delovanja policijskih službenika.
Pravo na rad
obuhvata različita prava, uključujući slobodu izbora zanimanja, pravične uslove rada, bezbednost na radu i pravnu zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa. Ovo pravo nije samo ekonomske prirode, već ima izraženu socijalnu dimenziju.
Pravo na štrajk
omogućava radnicima privremenu obustavu rada kako bi štitili svoje interese, uz poštovanje zakona i kolektivnih ugovora, i uz određene ograničenja u određenim situacijama, kao što su vanredno stanje ili oružani sukobi.
Pravo na obrazovanje
podrazumeva pristup obrazovanju pod jednakim uslovima, uključujući besplatno osnovno i srednje obrazovanje, i to predstavlja obavezu države prema građanima.
Pravo na socijalnu zaštitu
osigurava društvenu pomoć kako bi se prevazišle socijalne teškoće i omogućilo zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, uključujući naknadu zarade za privremenu nesposobnost za rad i naknadu za privremenu nezaposlenost.
Zabrana diskriminacije nacionalnih manjina
osigurava ravnopravnost pred zakonom i zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini, s izuzetkom privremenih mera koje se uvode radi postizanja ravnopravnosti.
Zabrana nasilne asimilacije
(asimilacija je izjednačavanje) štiti nacionalni identitet i samobitnost pripadnika nacionalnih manjina i zabranjuje mere koje bi dovele do promene nacionalnog sastava stanovništva.
Pravo na očuvanje posebnosti
omogućava pripadnicima nacionalnih manjina da izraze, čuvaju, neguju i razvijaju svoje nacionalne, etničke, kulturne i verske posebnosti, uključujući upotrebu svog jezika, obrazovanje na svom jeziku, i pravo na obaveštavanje i osnivanje sredstava javnog obaveštavanja na svom jeziku.
Dužnosti građana:
Ustav Srbije proklamuje osnovnu dužnost svakog građanina da poštuje Ustav i zakone, čuva ljudsko dostojanstvo, plaća poreze, izbegava sukob interesa pri obavljanju javnih funkcija, brine se o zaštiti životne sredine, te dužnost roditelja da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu.
Prigovor savesti:
Ustav Srbije omogućava prigovor savesti kao način izbegavanja nošenja oružja pri ispunjavanju vojne obaveze, čime indirektno podržava pravo na odbranu zemlje.
Prava stranaca:
Ustav Srbije garantuje strancima sva prava zajemčena Ustavom i zakonima, osim prava koja su ekskluzivno rezervisana za državljane Srbije. Stranci imaju ograničenu mogućnost proterivanja, pravo na azil i prava u vezi sa ekonomskim aktivnostima u Srbiji, u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorima.
Pojam, oblici i vrste diskriminacije:
Diskriminacija je neopravdano pravljenje razlika prema ljudima na osnovu njihovih ličnih svojstava, što ih dovodi u nepovoljan društveni položaj. Diskriminacija može biti individualna, institucionalna ili strukturalna, a lična svojstva kao osnov diskriminacije uključuju rasu, pol, etničku pripadnost, boju kože, jezik, invaliditet, zdravstveno stanje, političko, versko ili seksualno opredeljenje, itd.
Antidiskriminacioni mehanizmi:
Zaštita od diskriminacije obezbeđuje se kroz sudske postupke podnošenjem tužbi nadležnim sudovima. U zakonu su propisane različite vrste zaštite, uključujući sprečavanje diskriminacije, uklanjanje stanja diskriminacije i naknadu štete žrtvama. Takođe, postoje državni organi i nevladine organizacije koje se bore protiv diskriminacije, a Ministarstvo unutrašnjih poslova primenjuje unutrašnje mere zaštite od diskriminacije na radnom mestu.
Pojam i značaj rodne ravnopravnosti:
Rodna ravnopravnost podrazumeva jednakost muškaraca i žena u društvenom i političkom životu. Ovo načelo ima za cilj stvaranje jednakih mogućnosti i poštovanje ljudskih prava za sve, bez obzira na pol, i podrazumeva promociju pozitivnih mera za postizanje ravnopravnosti polova u praksi. „Gender mainstreaming“ je strategija koja se koristi za uvođenje principa rodne ravnopravnosti u sve aspekte društva radi ostvarivanja stvarne ravnopravnosti polova.
Odnos rodne ravnopravnosti i poslova bezbednosti:
Postizanje rodne ravnopravnosti u sektoru bezbednosti je ključni izazov za države, jer svi građani treba da imaju jednaka prava u oblasti mira i bezbednosti. Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti UN „Žene, mir i bezbednost“ naglašava važnost uloge žena u izgradnji mira i prevenciji konflikata. Republika Srbija je usvojila Nacionalni akcioni plan za primenu ove rezolucije, promovišući rodnu ravnopravnost u sektoru bezbednosti.
Rodni stereotipi i predrasude:
Rodni stereotipi su pojednostavljene slike o muškarcima i ženama, dok su predrasude unapred usvojeni negativni stavovi o određenoj društvenoj grupi. Ovi stereotipi i predrasude mogu značajno uticati na tumačenje i ocenu ponašanja muškaraca i žena, i podržavaju tradicionalne rodne uloge i neravnopravnost.
Seksualno zlostavljanje i uznemiravanje:
Seksualno zlostavljanje i uznemiravanje na radnom mestu predstavljaju nepoželjno ponašanje povezano sa polom, koje ima za cilj povredu dostojanstva osobe i stvaranje neprijateljskog i uvredljivog okruženja. Ovakvo ponašanje se smatra diskriminacijom na osnovu pola i zabranjeno je zakonima i direktivama, a poslodavac je dužan da zaštiti zaposlene od ovakvih oblika diskriminacije.
Evropska unija – 3. lekcija za državni
Pojam Evropske unije:
Evropska unija (EU) je politička i ekonomska unija koja trenutno broji 27 članica. Glavni cilj EU je promovisanje mira, stabilnosti, ekonomskog napredka i solidarnosti među svojim članicama.
Specifičnosti EU kao međunarodne organizacije:
EU je specifična međunarodna organizacija jer ima svoju valutu, euro, zajedničku trgovinsku politiku, i vlastite institucije s vlastima nad nacionalnim zakonodavstvom u određenim pitanjima.
Države članice i države kandidati za prijem u članstvo EU:
EU ima 27 članica, a broj država kandidata može da varira. Države kandidati pregovaraju o pristupanju i moraju ispuniti određene uslove kako bi postale članice.
Osnivački akti i istorijat razvoja EU:
EU je nastala iz prethodnih evropskih zajednica kao što su Evropska zajednica za ugalj i čelik (ECSC), Evropska ekonomska zajednica (EEC) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EURATOM). Osnivački akti uključuju Rimski ugovor i Ugovor o funkcionisanju Evropske unije.
Ugovor iz Amsterdama:
Ugovor iz Amsterdama iz 1997. godine unapredio je institucionalni okvir EU i proširio njene nadležnosti u područjima poput zapošljavanja, socijalnih pitanja i sigurnosti.
Ugovor iz Nice:
Ugovor iz Nice iz 2001. godine izmenio je pravila glasanja unutar EU kako bi se olakšalo širenje EU na nove članice.
Ugovor o Ustavu za Evropu:
Ugovor o Ustavu za Evropu bio je nacrt ustava EU, ali nije usvojen zbog odbijanja na referendumima članica.
Ugovor iz Lisabona:
Ugovor iz Lisabona, usvojen 2007. godine, reformirao je institucionalni okvir EU i poboljšao demokratski legitimitet Unije. Ovaj ugovor takođe je uveo novine u području politike van Unije.
Ugovori Evropske unije i revizije ugovora:
Ugovori EU, uključujući Lisabonski ugovor, mogu se revidirati kako bi se prilagodili promenama i novim izazovima.
Institucije/organi EU:
Glavne institucije EU uključuju Evropski parlament, Evropski savet, Savet EU, Evropsku komisiju, Sud pravde EU, Evropsku centralnu banku, Evropski revizorski sud, Evropskog ombudsmana, Evropsku investicionu banku i konsultativne organe.
Savet Evrope:
Savet Evrope je odvojena organizacija od EU, osnovana radi promocije ljudskih prava, demokracije i vladavine prava u Europi.
Evropski parlament:
Parlament EU sastoji se od zastupnika iz svake članice i ima ulogu u donošenju zakona i nadzoru rada ostalih institucija.
Evropski savet:
Evropski savet okuplja čelnike država članica i postavlja glavne smernice za politiku Unije.
Savet EU:
Savet EU sastoji se od ministara država članica i učestvuje u zakonodavnom procesu.
Evropska komisija:
Komisija je izvršno telo EU i odgovorna za sprovođenje zakona i politika Unije.
Sud pravde EU:
Sud pravde EU osigurava dosledno tumačenje i primenu zakona EU.
Evropska centralna banka:
ECB upravlja monetarnom politikom evropske zone i nadzire euro.
Evropski revizorski sud:
Revizorski sud proverava finansijske izveštaje EU kako bi osigurao pravilno korištenje sredstava.
Evropski ombudsman:
Ombudsman istražuje pritužbe građana na administrativne nepravilnosti unutar institucija EU.
Evropska investiciona banka:
EIB pruža finansiranje projekata s ciljem podrške ekonomske aktivnosti u EU.
Konsultativni organi EU:
Konsultativni odbori pružaju mišljenja i savete u procesu donošenja odluka.
Spoljna politika i aktivnosti EU:
EU ima zajedničku spoljnu i sigurnosnu politiku te učestvuje u diplomatiji i razvojnoj pomoći.
Nadležnosti EU:
EU ima ekskluzivne, deljene i potporne nadležnosti u različitim područjima politike.
Postupak donošenja i pravni akti EU:
Donošenje zakona u EU uključuje komplikovani postupak koji uključuje institucije EU.
Sistem državne uprave – 4. lekcija za državni
Izvršna vlast u Republici Srbiji:
Izvršna vlast je jedna od tri osnovne grane vlasti u Srbiji i obuhvata Vladu i predsednika Vlade kao ključne izvršne organe.
Sastav Vlade i položaj članova Vlade:
Vlada je sastavljena od različitih ministarstava, a članovi Vlade imaju specifične funkcije i odgovornosti u izvršnoj vlasti.
Pojam državne uprave i vrste organa državne uprave:
Državna uprava obuhvata različite organe koji vrše izvršnu vlast i obavljaju različite državne poslove (ministrastva (18 i dva bez portfelja), uprave, inspektorati, sekretarijati, zavodi).
Načela na kojima se zasniva rad organa državne uprave:
Rad organa državne uprave zasniva se na određenim principima, kao što su zakonitost, samostalnost, efikasnost, transparentnost, stručnost, delotvornost.
Poslovi državne uprave:
Organi državne uprave obavljaju različite zadatke, uključujući upravne, regulativne i druge državne funkcije (oblikovanje politike Vlade kroz pripremu nacrta zakona, praćenje stanja i preduzimanje mera, izvršavanje zakona).
Propisi koje donose organi državne uprave:
Organizacije državne uprave donose različite pravne akte i propise kako bi regulisali različite aspekte društva (pravilnike, naredbe i uputstva). Objavljuju se u Sl.glasniku.
Rukovođenje radom organa državne uprave i struktura rukovođenja:
Organizacije državne uprave imaju određene strukture i mehanizme za upravljanje svojim radom (ministrastva, organi uprave u okviru ministrastva, posebne organizacije).
Unutrašnje uređenje organa državne uprave:
Ovde se opisuje kako su organi državne uprave organizovani (radne operacije – poslovi – radna mesta – organizacione jedinice) i kako se vrši upravljanje osobljem (unutrašnje uređenje i sistematizacija se zasniva na načelima koje Vlada propisuje uredbom).
Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u organu:
Pravilnik detaljno uređuje unutrašnju organizaciju i radna mesta u organima državne uprave, donosi ga ministar. Sektor vrši poslove jedne oblasti rada u ministrastvu. Sekretarijat je posebna jedinica u ministarstvu koja vrši poslove vezane za kadrovska, finansijska i informatička pitanja. Kabinet ministra, samostalni izvršilac, područne jedinice organa, grupe, su još neki načini unutrašnjeg uređenja.
Upravni okruzi:
Upravni okruzi su administrativne jedinice koje pomažu u organizaciji državne uprave na regionalnom nivou.
Unutrašnji nadzor:
Vrši interni nadzor nad radom organa državne uprave. Upravna inspekcija vrši nadzor nad primenom zakona i propisa kojima se uređuje državna uprava, radni odnosi …
Inspekcijski nadzor:
Sistem inspekcijskog nadzora na sprovođenju zakona i propisa fizičkih i pravnih lica.
Poveravanje poslova državne uprave:
Delegiranje određenih poslova državne uprave na lokalne organe ili agencije.
Sukob nadležnosti, rešavanje o žalbi i izuzeće:
Raspravlja se o situacijama kada dolazi do nesuglasica u nadležnostima organa i kako se takvi sukobi rešavaju (rešava ih ministar).
Uređenje Vlade:
unutrašnja organizacija Vlade, uključujući kabinet predsednika Vlade, kabinet potpredsednika Vlade, savete predsednika Vlade, Generalni sekretarijat Vlade, službe Vlade i radna tela Vlade.
Propisi i drugi akti koje donosi Vlada:
Vlada donosi različite propise i akte koji regulišu različite aspekte društva (uredbe, poslovnik, odluke, rešenja, zaključke, memorandum o budžetu, strategije razvoja i deklaracije – izražavanje stava Vlade po nekom pitanju).
Međusobni odnosi organa državne uprave:
Objašnjava se kako različiti organi državne uprave sarađuju i komuniciraju međusobno (horizontalni, među ravnopravnim subjektima i vertikalni, hijerarhijski).
Javnost rada i odnosi sa građanima:
Organi državne uprave su odgovorni za održavanje transparentnosti i komunikaciju s građanima.
Informacije od javnog značaja i nadležnost Poverenika:
Pravo građana na pristup informacijama od javnog značaja koje poseduju organi javne vlasti i nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Prikupljanje i obrada podataka o ličnosti:
Prikupljanje i obrada ličnih podataka od strane organa državne uprave u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Prava lica i zaštita prava lica čiji se podaci prikupljaju i obrađuju:
Prava pojedinaca čiji se lični podaci obrađuju (imaju pravo da znaju da li se njihovi podaci obrađuju, koji, izvor podataka, u koje svrhe, itd, da traže na uvid podatke kao i brisanje podataka).
Ograničenje zaštite podataka o ličnosti:
Razmatra se kada i kako se može ograničiti zaštita podataka o ličnosti u određenim slučajevima ( ako su podaci postali javni, zloupotreba, ako bi se objavljivanjem odala tajna).
Službena upotreba jezika i pisama:
Objašnjava se kako se u državnoj upravi reguliše službena upotreba jezika i pisama (sprski jezik, ćirilično pismo, kao i jezik i pismo nacionalnih manjina).
Postupak pred nadležnim organima za zaštitu podataka o ličnosti i nadležnost Poverenika:
Žalbom povereniku građani mogu ostvariti svoja prava u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti.
Javne agencije:
Ovde se govori o ulozi i funkciji javnih agencija u državnoj upravi. Osniva se za razvojne, stručne ili regulatorne poslove od opšteg interesa.
Zaštitnik građana:
Zaštitnik građana kao nezavisnog organ zadužen za zaštitu prava građana i kontroliše rad organa državne uprave. Nezavisan je.
Organi opštine:
Organizacija i nadležnost organa lokalnih opština (skupština opštine, predsednik opštine, veće i uprava. U Beogradu skupština grada, gradsko veče, gradonačelnik i gradska uprava.
Predsednik opštine:
Predsednik opštine na lokalnom nivou se bira na 4 godine, predstavlja opštinu, predlaze rešavanje pitanja o kojima odlučuje skupština, naredbodavac je za izvršenje budžeta…).
Opštinsko veće i opštinska uprava:
opštinsko veće i opštinska uprava u lokalnoj samoupravi (predlaže, izvršava, vrši nadzor…)
Radno zakonodavstvo – 5. lekcija za državni
-
Izvori radnog prava
Radno zakonodavstvo ima izvore koji se dele na materijalne i formalne. Materijalni izvori odražavaju društvene i ekonomske faktore koji utiču na prava radnika, dok formalni izvori uključuju međunarodne akte (kao što su konvencije Međunarodne organizacije rada) i domaće pravne akte (kao što su zakoni, uredbi, kolektivni ugovori) koji regulišu radne odnose. Osim toga, domaći izvori prava mogu biti heteronomni (primenjuju se bez saglasnosti radnika) ili autonomni (nastaju sporazumom između radnika i poslodavaca).
-
Zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova
Zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova obuhvataju policijske službenike, državne službenike i nameštenike. Policijski službenici se dalje dele na ovlašćena službena lica i lica na posebnim dužnostima, sa ovlašćenim službenim licima obaveznom policijskom obukom na osnovnom nivou. Državni službenici se bave raznim zadacima u okviru Ministarstva, uključujući pravne, informatičke, finansijske i administrativne poslove. Nameštenici izvršavaju pomoćno-tehničke zadatke u Ministarstvu.
-
Poslodavac državnih službenika
Prema Zakonu o državnim službenicima, poslodavac državnih službenika i nameštenika je Republika Srbija.
-
Prava i dužnosti policijskih službenika
Policijski službenici imaju niz dužnosti, uključujući čuvanje poverljivih podataka, obavezno izveštavanje nadređenih o saznanjima iz obavljanja policijskih poslova, pridržavanje naređenja nadređenih, pod uslovom da nisu nezakonita, i poštovanje pravila Kodeksa policijske etike. Takođe, policijski službenici u statusu ovlašćenih službenih lica obavljaju policijske zadatke i van radnog vremena.
Što se tiče prava policijskih službenika, oni imaju pravo na odgovarajuće uslove rada, platu, naknade, sindikalno organizovanje, pravo na žalbu, pravo na štrajk, povlašćeni staž osiguranja, otpremnine, pomoć u različitim situacijama, naknade stvarnih troškova, naknade za sprečenost za rad, penziju, odmor tokom dnevnog rada, nagrade, i specifičnu zdravstvenu zaštitu.
-
Zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu unutrašnjih poslova
Za zasnivanje radnog odnosa u MUP-u kandidat mora ispuniti opšte uslove kao što su punoletnost, odgovarajuća stručna sprema, bez prethodnog otpuštanja iz državnog organa zbog teških povreda dužnosti i bez prethodne osude na zatvorsku kaznu od najmanje šest meseci. Takođe, postoje posebni uslovi poput državljanstva Republike Srbije, prebivališta u zemlji najmanje godinu dana, odsustva bezbednosnih smetnji i ispunjavanja zahteva za određeno radno mesto.
-
Način zasnivanja radnog odnosa
Radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova se obično uspostavlja putem konkursa za radna mesta koja nisu popunjena i koja su navedena u aktu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, ili kada to zahteva kadrovski plan ministra. Međutim, postoje izuzeci od ovog pravila, gde se radni odnos može uspostaviti bez konkursa u slučajevima kao što su premeštaj iz drugog državnog organa, prijem specifičnih kandidata, zapošljavanje supružnika i dece poginulih ili ranjenih službenika ili kada akt o sistematizaciji to predviđa.
-
Ocenjivanje i napredovanje policijskih službenika
Ocenjivanje rada policijskih službenika u Ministarstvu unutrašnjih poslova obuhvata godišnje ocenjivanje koje se vrši u dva ciklusa – prvi od 1. januara do 30. juna, drugi od 1. jula do 31. decembra, a zaključna ocena čini se na osnovu proseka ocena dobijenih tokom oba ciklusa. Ocenjivanje se zasniva na deset merila, uključujući šest bazičnih kompetencija i četiri merila rezultata rada, ocenjuje se primenom četvorostepene bodovne skale i ocenjivač razgovara sa ocenjivanim službenikom kako bi zajedno razmotrili ocenu i eventualne nesuglasice, a službenik može zatražiti preispitivanje ocene ako nije zadovoljan. Komisija za preispitivanje zaključne godišnje ocene rada nadgleda postupak preispitivanja ocene i donosi konačnu ocenu, koja se dostavlja ocenjenom službeniku.
-
Stručno osposobljavanje – pripravništvo
Svrha pripravničke edukacije je da pripravnik bude osposobljen za samostalan rad na određenom radnom mestu, i to varira u trajanju prema nivou obrazovanja: godinu dana za radna mesta sa visokim obrazovanjem studija drugog stepena, devet meseci za radna mesta sa visokim obrazovanjem studija prvog stepena, i šest meseci za radna mesta sa srednjim obrazovanjem. Nakon okončanja pripravničkog staža i položenog državnog ispita, pripravnik može biti zaposlen na određeno vreme, a zatim na neodređeno vreme ako postoji odgovarajuće radno mesto i to se uklapa u kadrovski plan, a pripravnik ima ista prava, obaveze i odgovornosti kao i ostali radnici, uz određene specifičnosti u vezi sa zaradom.
-
Disciplinska odgovornost policijskih službenika
Disciplinska odgovornost u Ministarstvu unutrašnjih poslova odnosi se na povredu službene dužnosti, gde policijski službenici i drugi zaposleni odgovaraju za nesavesno, nestručno i nepravilno izvršavanje zadataka, nepoštovanje zakona, propisa i pravila, te ponašanje koje šteti ugledu Ministarstva. Povrede se razvrstavaju u lake i teške (Lake povrede uključuju nedolazak na posao, neprofesionalni odnos, neuredno čuvanje dokumenata, izostajanje bez opravdanja, nepropisno nošenje uniforme i druge manje ozbiljne povrede, dok teške povrede obuhvataju ozbiljne prestupe kao što su odbijanje izvršenja zakonitih naredbi, zloupotreba ovlašćenja, nepoštovanje zakona, i slične ozbiljne povrede), a za svaku kategoriju povrede postoje odgovarajuće disciplinske mere koje se mogu izreći, uključujući opomene, novčane kazne, premeštaj na drugo radno mesto, zaustavljanje u sticanju čina, gubitak čina i čak prestanak radnog odnosa. Disciplinski postupak obuhvata prvi i drugi stepen, gdje se donose prvostepene odluke koje mogu biti predmet prigovora disciplinskim komisijama.
-
Materijalna odgovornost
Materijalna odgovornost zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova odnosi se na odgovornost za štetu prouzrokovanu na radu ili u vezi s radom. Zaposleni su odgovorni za štetu koju prouzrokuju trećim licima ili Ministarstvu ako se dokaže da su je namerno izazvali ili da su postupali s krajnjom nepažnjom tokom obavljanja poslova i zadataka iz nadležnosti Ministarstva, ili ako nisu postupali u skladu sa propisima o načinu obavljanja policijskih i ostalih poslova u Ministarstvu.
-
Prestanak radnog odnosa
Radni odnos policijskog službenika u Ministarstvu unutrašnjih poslova može prestati na nekoliko načina. To uključuje istek radnog odnosa na određeno vreme, sporazumni raskid, otkaz od strane zaposlenog ili Ministarstva, disciplinske mere za teške povrede službene dužnosti, negativne ocene u dva uzastopna ocenjivanja, odbijanje lečenja od bolesti zavisnosti nakon konačne ocene i mišljenja nadležne zdravstvene ustanove, ili prestanak po sili zakona, kao što je dostizanje radnog veka ili gubitak radne sposobnosti.
-
Vrste radnih mesta policijskih službenika
Radna mesta policijskih službenika u Ministarstvu unutrašnjih poslova su podeljena na rukovodeća i izvršilačka radna mesta. Rukovodeća radna mesta su klasifikovana u četiri kategorije prema složenosti poslova i odgovornosti (strateški, visoki, srednji i operativni nivo), dok izvršilačka radna mesta obuhvataju neposredno obavljanje policijskih poslova. Postupci za raspoređivanje i razrešenje rukovodilaca razlikuju se po nivou odgovornosti i poziciji.
-
Žalbene komisije
Žalbene komisije su organe koji se bave razmatranjem žalbi državnih službenika u vezi sa rešenjima o njihovim pravima i dužnostima u upravnom postupku. Imaju ovlašćenja drugostepenog organa i moraju doneti odluku o žalbi u roku od 30 dana, inače se smatra da je žalba odbijena.
14. Posebna pravila o nameštenicima
definišu nameštenike kao osobe koje obavljaju prateće pomoćno-tehničke poslove u državnom organu putem ugovora o radu. Rukovodilac državnog organa ili ovlašćeni državni službenik donose odluke o pravima i obavezama nameštenika. Nameštenici ostvaruju prava u skladu s Zakonom o državnim službenicima, uključujući plate i naknade. Odbijanje premeštaja ili raspoređivanja može rezultirati otkazom ugovora o radu.
15. Kadrovski plan
Sadrži pregled broja državnih službenika, potrebe Ministarstva za državnim službenicima na godišnjem nivou, u skladu s budžetskim mogućnostima. Plan se donosi svake godine i predstavlja osnovu za regrutaciju i selekciju državnih službenika.
16. Plate i naknade policijskih službenika
Policijski službenici ostavruju pravo na platu danom stupanja na rad. Plata policijskog službenika, se sastoji od osnovne plate, uvećane plate i različite vrste naknada (troškovi, privremena sprečenost za rad, sahrana, godišnji odmor itd.). Plate se isplaćuju mesečno i razvrstavaju prema platnim grupama i razredima. Uvećane plate se odobravaju za posebne uslove rada poput rada noću ili praznicima.
17. Upravna inspekcija i njena nadležnost
obuhvata predmete nadzora upravne inspekcije, kao što su usklađenost pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, zakonitost raspoređivanja državnih službenika te zakonitost sprovođenja konkursa. Upravni inspektor je obavezan da postupi po predstavkama iz njegove nadležnosti i obavesti podnosioca predstavke o rezultatima postupka.
18. Zabrana diskriminacije zaposlenih i lica koja traže zaposlenje:
Zakonom je zabranjena diskriminacija lica koja traže zaposlenje i zaposlenih na osnovu različitih ličnih karakteristika (pol, rođenje, jezik, starost..). Neposredna (postupanje koje je u suprotnosti sa zabranom diskriminacije, a kojim se lice stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji) i posredna (stavljanje ili mogučnost stavljanja lica u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica s obzirom na pol, rasu…) diskriminacija se definišu, te se zabrana diskriminacije proširuje i na osobe s invaliditetom. Diskriminacija se ne sme javljati ni prilikom zasnivanja radnog odnosa, niti tokom trajanja radnog odnosa, što podrazumeva jednak tretman svih zaposlenih.
19. Premeštaj policijskih službenika:
Zaposleni može biti premešten, kako privremeno tako i trajno, u zavisnosti od potreba i uslova, uz poštovanje određenih kriterijuma. Postoje različiti razlozi za premeštaj, uključujući potrebu za popunjavanjem radnog mesta, smanjenjem troškova i ograničenom radnom sposobnošću. Postupci i uslovi za premeštaj policijskih službenika regulisani su detaljno.
20. Vrste radnog odnosa:
Radni odnos može biti zasnovan na neodređeno ili određeno vreme. Radni odnos na neodređeno vreme traje dok se ne ispune zakonom utvrđeni uslovi za njegovo prestanak. Radni odnos na određeno vreme može se sklapati iz različitih razloga, kao što su zamena odsutnog državnog službenika, privremeno povećanje obima posla, obuka pripravnika, itd. Radni odnos na određeno vreme ne može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme, osim u slučajevima kada je to posebno propisano.
21. Radno vreme
Radno vreme u Ministarstvu se definiše kao obaveza vremenskog trajanja rada zaposlenih na različite periode, uključujući dnevno, nedeljno, mesečno i druge obračune. Policijski službenici i drugi zaposleni u Ministarstvu obično rade 40 časova nedeljno, sa pet radnih dana u radnoj nedelji i osam radnih sati dnevno.
Organizacija rada policijskih službenika varira u zavisnosti od potreba službe, lokalnim zahtevima i prirodi posla, a ministar može propisati različite rasporede rada, uključujući smene, rad noću i druge specifične rasporede.
Prekovremeni rad je moguć u slučajevima više sile, iznenadnog povećanja posla i drugih situacija kada je potrebno završiti nepredviđeni posao. Pripravnost znači da policijski službenik mora biti spremno dostupan izvan radnog vremena kada poslovi i zadaci to zahtevaju. Rukovodilac može prerasporediti radno vreme kada je to potrebno za bolje organiziranje rada i izvršenje specifičnih zadataka.
22. Odmori:
Ministarstvo unutrašnjih poslova garantuje zaposlenima odmor u toku dnevnog rada, dnevni odmor, nedeljni odmor i godišnji odmor, u skladu sa zakonskim aktima. Odmor u toku dnevnog rada zavisi od radnog vremena, pružajući policijskim službenicima 30 minuta odmora za puno radno vreme i 60 minuta za deset sati rada. Dnevni odmor, koji traje najmanje 12 časova, između dva uzastopna radna dana, omogućava policijskim službenicima oporavak između smena. Nedeljni odmor traje 48 časova, obično subotom i nedeljom, ali se može prilagoditi zahtevima posla. Godišnji odmor traje najmanje 20 radnih dana i određuje se prema različitim kriterijumima kao što su ocena rada, staž, obrazovanje i druge okolnosti. Policijski službenici imaju pravo na novčanu naknadu ako ne iskoriste godišnji odmor.
23. Odsustva:
Odsustva su privremeni prekidi rada iz ličnih potreba ili drugih opravdanih razloga, a zaposleni imaju pravo na plaćeno i neplaćeno odsustvo. Policijski službenici imaju pravo na plaćeno odsustvo do 10 radnih dana godišnje u određenim situacijama, kao što su porođaj supruge, stručni ispiti i druge lične okolnosti. Plaćeno odsustvo se odobrava uz prilaganje odgovarajuće dokumentacije.
Neplaćeno odsustvo se može odobriti u slučajevima kao što su nega bolesnog člana porodice, obrazovanje ili lični razlozi. Poslodavac je dužan da omogući obrazovanje i stručno usavršavanje policijskih službenika i da odobri plaćeno odsustvo u skladu s potrebom procesa rada.
24. Mirovanje radnog odnosa:
Mirovanje radnog odnosa znači da zaposleni privremeno prekida radna prava i obaveze iz različitih razloga, kao što su rad u inostranstvu, javna funkcija ili kazna zatvora. Mirovanje radnog odnosa ne dovodi nužno do mirovanja svih prava i obaveza, već zavisi od specifičnih okolnosti, kao što su dužina kazne ili vrsta odsustva. Zaposleni može tražiti povratak na rad nakon prestanka razloga za odsustvovanje, uz rok od 15 dana. Ako se ne vrati na vreme, poslodavac nije obavezan da ga ponovo zaposli, osim ako postoje opravdani razlozi za kašnjenje.
25.Udaljenje zaposlenog sa rada
U Ministarstvu unutrašnjih poslova, može biti fakultativnog ili obaveznog karaktera. Fakultativno udaljenje se primenjuje kada zaposleni privremeno napušta radno mesto zbog krivičnog postupka ili disciplinskog postupka, ako bi njegovo prisustvo na radu štetilo interesima službe. Udaljenje može trajati do okončanja postupka, a zaposleni ima pravo na naknadu plate.
Obavezno udaljenje se primenjuje kada je zaposleni pritvoren ili mu je izrečena mera obezbeđenja prisustva tokom krivičnog postupka, onemogućavajući mu obavljanje posla. U oba slučaja, zaposleni ima pravo na naknadu plate u skladu s propisima (1/4 ili 1/3 plate ako izdržava porodicu).
Odluka o udaljenju zaposlenog sa rada donosi se u formi rešenja na koje zaposleni ima pravo žalbe Žalbenoj komisiji Vlade.
26. Sindikalno organizovanje zaposlenih
Sindikat je organizacija zaposlenih koja se bavi zastupanjem, predstavljanjem i zaštitom interesa svojih članova. Pristupanje sindikatu je dobrovoljno, a sindikalni predstavnici imaju određena prava, uključujući pravo na plaćeno odsustvo za obavljanje sindikalnih funkcija. Sindikat može biti reprezentativan ako ispunjava određene uslove. Reprezentativni sindikat može pregovarati o kolektivnim ugovorima sa poslodavcem.
27. Socijalno osiguranje
obuhvata zdravstveno, penzijsko, i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Zdravstveno osiguranje može biti obavezno i dobrovoljno, i obezbeđuje zdravstvenu zaštitu i naknade. Penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje materijalnu sigurnost osiguranika u slučaju starosti ili invalidnosti, i može biti obavezno ili dobrovoljno. Prava u vezi sa osiguranjem za slučaj nezaposlenosti se ostvaruju preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Kancelarijsko poslovanje – 6. lekcija za državni
1. Pojam i značaj kancelarijskog poslovanja
Kancelarijsko poslovanje podrazumeva prijem i obradu podataka i veštinu poslovne korenspondencije. Kancelarijsko poslovanje obuhvata:
1. primanje, pregledanje, raspoređivanje, evidentiranje, dostavljanje u rad i otpremanje pošte;
2. administrativno-tehničko obrađivanje akata;
3. arhiviranje i čuvanje arhiviranih predmeta;
4. odstranjivanje bezvrednog registraturskog materijala i predaju arhivske građe nadležnom arhivu;
5. praćenje efikasnosti i ažurnosti rada organa državne uprave i drugih organizacija koje vode upravni postupak.
Na ovaj način obezbeđuje se pravilno kretanje i evidentiranje akata službene dokumentacije organa državne uprave i organa koji obavljaju poverene poslove državne uprave.
2. Propisi kojima je regulisano kancelarijsko poslovanje i njihova primena
Propisi kojima je regulisano kancelarijsko poslovanje i njihova primena su:
1. Uredbom o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave uređuje se kancelarijsko poslovanje ministarstava i posebnih organizacija odnosno organa državne uprave.
2. Uputstvom o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave detaljnije se utvrđuju pravila kancelarijskog poslovanja
3. Uredbom o elektronskom kancelarijskom poslovanju organa državne uprave uređuje se postupanje sa elektronskim dokumentima u kancelarijskom poslovanju organa državne uprave.
4. Uredbom o kategorijama registraturskog materijala s rokovima čuvanja utvrđuju se kategorije registraturskog materijala koji je nastao u radu organa i rokovi za čuvanje tog materijala.
5. Zakonom o pečatu državnih i drugih organa uređuju se namena, sadržina, izgled i upotreba pečata koje u obavljanju poslova iz svog delokruga koriste državni i drugi organi i imaoci javnih ovlašćenja.
6. Zakonom o republičkim administrativnim taksama uređuju se republičke administrativne takse.
3. Elektronsko kancelarijsko poslovanje
Uredbom o elektronskom kancelarijskom poslovanju državne uprave uređuje se postupanje sa elektronskim dokumentima u kancelarijskom poslovanju državne uprave, sačinjenim u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument. Elektronsko kancelarijsko poslovanje obezbeđuje da se u informacionom sistemu obavljaju poslovi kancelarijskog poslovanja, odnosno da se u tom sistemu postupa sa podnescima, aktima i prilozima u elektronskom obliku.
4. Objasniti značenja sledećih izraza u kancelarijskom poslovanju: podnesak, akt, prilog, predmet, dosije, fascikla, rokovnik
Podnesak – svaki zahtev, obrazac koji se koristi za automatsku obradu podataka, predlog, prijava, molba, žalba, prigovor i drugo saopštenje kojim se građani, pravna lica i druge stranke obraćaju organima državne uprave.
Akt – svaki pisani sastav kojim se pokreće, dopunjuje, menja, prekida ili završava neka službena delatnost organa uprave.
Prilog – pisani sastav ili fizički predmet koji se prilaže uz akt (grafikon, tabela, dokument, crtež i slično radi dopunjavanja, objašnjenja ili dokazivanja sadržine akta).
Predmet – skup svih podnesaka, akata i priloga koji se odnose na isto pitanje ili zadatak.
Dosije – skup više predmeta koji se odnose na istu materiju ili na isto pravno ili fizičko lice.
Fascikla – skup više predmeta ili dosijea koji se posle završenog postupka čuvaju sređeni u istom omotu.
Rokovnik – je mesto u pisarnici gde se drže predmeti u kojima postupak nije okončan, dok se na njima ne radi.
5. Objasniti značenja sledećih izraza u kancelarijskom poslovanju: registraturski materijal, arhivska građa, arhiva, arhivski depo
Registraturski materijal – čine predmeti, akti, elektronski, fotografski, fonografski materijal, zapisi, dokumenti, knjige, datoteke, mikrofilmovi primljeni i nastali u radu organa državne uprave.
Arhivska građa – sav izvorni i reprodukovani materijal (pisani, crtani, štampani, fotografski, filmovani, fonografski od značaja za istoriju, kulturu i ostale društvene potrebe).
Arhiva – sastavni deo pisarnice gde se čuvaju predmeti po kojima je postupak završen, evidencije o predmetima i ostali materijal do predaje nadležnom arhivu ili do njihovog uništenja.
Arhivski depo – je posebna kancelarija u koju se prebacuju, zajedno sa karticama iz pasivne datoteke, rešeni predmeti po isteku tekuće kalendarske godine.
6. Prijemna kancelarija i pisarnica
Prijemna kancelarija je organizaciona jedinica u kojoj se obavljaju poslovi informisanja i pružanja stručne pomoći strankama za sastavljanje podnesaka, zatim neposredni prijem podnesaka od stranaka, osnovno obaveštavanje stranaka o stanju rešavanja njihovih zahteva i drugih podnesaka, kao i rešavanju određenih predmeta.
Pisarnica je organizaciona jedinica u kojoj se obavljaju poslovi primanja podnesaka od stranaka, prijem, otvaranje, pregledanje, raspoređivanje pošte, evidentiranje i združivanje akata, dostavljanje akata, otpremanje pošte, razvođenje akata i njihovo arhiviranje.
7. Šta obuhvata primanje pošte?
Pod pojmom pošta podrazumevaju se: pisma, podnesci, akta, vrednosna pisma, telegrami, paketi, štampane stvari koje organi uprave šalju ili primaju od drugih lica. Primanje pošte obuhvata:
1. neposredno primanje podnesaka;
2. izdavanje potvrde o prijemu podneska;
3. prijem pošte od drugog organa državne uprave;
4. prijem pošte preko poštanske službe;
5. otvaranje i pregledanje obične i preporučene pošte;
6. otvaranje pošiljke koja je označena stepenom tajnosti „državna tajna“, „strogo poverljivo“, „poverljivo“, „interno“;
7. postupak sa aktima koji podležu taksiranju;
8. prijemni štambilj.
8. Izdavanje potvrde prilikom neposrednog primanja podnesaka
Prilikom neposrednog primanja podnesaka, ako akt sadrži neki formalni nedostatak (nije potpisan, nije overen pečatom, nema priloga navedenih u tekstu podneska, nema adrese pošiljaoca), radnik određen za prijem pošte ukazaće stranci na nedostatke i objasniće kako da se oni otklone. Ako stranka i pored toga zahteva da se akt primi, radnik je u obavezi da i takav akt primi i sačiniće službenu zabelešku o upozorenju na uočene nedostatke.
Ovlašćeni radnik pisarnice koji prima podnesak u obavezi je da izda potvrdu o prijemu. Potvrda se izdaje na otisku prijemnog štambilja i ona sadrži datum predaje podneska, naziv organa u čijem je sastavu pisarnica, broj pod kojim se evidentira podnesak, priloge (ukoliko postoje) i eventualnu vrednost takse. Potvrdu potpisuje radnik koji je primio podnesak. Potvrdu o prijemu podneska po kome se rešava u upravnom postupku potpisuje službeno lice koje je primilo podnesak i overava pečatom organa državne uprave.
9. Primanje pošte od drugog organa državne uprave
Ova pošta se najčešće dostavlja preko kurira, a prijem pošte se potvrđuje stavljanjem datuma i potpisa ovlašćenog lica u dostavnu knjigu, na dostavnicu, na povratnicu ili na kopiju akta koji se prima. Pečat se ne stavlja jedino u dostavnu knjigu. Na koverti se upisuju datum i vreme prijema akta.
10. Prijem pošte preko poštanske službe
Prijem pošte preko poštanske službe i podizanje pošte iz poštanskog pregratka obavlja se po propisima poštanske službe. Prilikom prijema, odnosno podizanja pošte iz poštanskog pregratka, ovlašćeni radnik pisarnice ne sme podići oštećenu pošiljku. U tom slučaju radnik pisarnice mora zahtevati od odgovornog radnika pošte da se stanje i sadržina pošiljke komisijski utvrde. Po potrebi radnik pisarnice predaće pošti podnesak u vezi sa naknadom štete i tek nakon toga preuzima pošiljku sa zapisnikom o komisijskom nalazu.
11. Otvaranje i pregledanje obične i preporučene pošte:
Poštu u zatvorenim kovertama otvara ovlašćeni radnik pisarnice. Poštu primljenu van radnog vremena prima dežurni radnik. Pisarnica ne otvara poštu adresiranu drugim organima, organizacijama ili licima, već je prosleđuje adresatu ili vraća pošti.
- Otvaranje novčanih pisama i vrednosnih pošiljki: Ovlašćeni radnici za materijalno-finansijsko poslovanje ili radnici pisarnice otvaraju ovakve pošiljke.
- Postupak s poštom u vezi s licitacijama, konkursima i radovima: Pošta u vezi s ovim aktivnostima ne otvara se u pisarnici, već se samo datira i vremenski označava na koveratu. Otvaranje se obavlja određenom komisijom, osim ako su drugačija pravila propisana.
- Pošta za određeno lice u organu državne uprave: Takva pošta se ne otvara i uručuje se tom određenom licu preko knjige primljene pošte na ličnost. Ako je pošta službeni akt upućen organu državne uprave, primalac mora akt dostaviti pisarnici najkasnije u roku od 24 sata po prijemu.
Ako postoje oštećenja na koveratima ili omotima pošiljaka, ili postoji sumnja u neovlašćeno otvaranje, treba sačiniti komisijski zapisnik pre otvaranja. Sva druga odstupanja i nepravilnosti konstatuju se tokom otvaranja, a zabeleže se u zasebnim zapisima.
12. Otvaranje pošiljki označenih stepenom tajnosti „državna tajna“, „strogo povreljivo“, „poverljivo“, „interno“
Pošiljke označene različitim stepenima tajnosti otvara odgovarajući funkcioner ili ovlašćeni radnik. Ovlašćenje za otvaranje tajnih podataka zavisi od stepena tajnosti u dokumentu.
13. Postupak s aktima koji podležu taksiranju:
Radnik koji prima poštu mora pratiti koja akta i radnje podležu taksiranju i koje su visine taksi. Ukoliko je akt oslobođen plaćanja takse, radnik pisarnice to mora zabeležiti.
14. Prijemni štambilj:
Sva primljena akta označavaju se prijemnim štambiljem koje sadrži osnovne podatke o prijemu. Štambilj se stavlja na prvu stranu akta, i to po pravilu u gornji desni ugao. Ako nema dovoljno mesta, može se koristiti druga prazna mesta na prvoj strani ili čak poleđini akta.
15. Pečat i žig:
Pečat služi za potvrđivanje autentičnosti javnih isprava i drugih akata državnih organa. Pečat obuhvata određene elemente, uključujući naziv i grb Republike Srbije. Pečat se izrađuje od gume, metala ili drugog odgovarajućeg materijala.
16. Razvrstavanje predmeta:
Akte razvrstavaju po vrsti, sadržini materije i organima državne uprave. Koristi se decimalni sistem za označavanje glavnih grupa, grupa i podgrupa.
17. Osnovne i pomoćne evidencije o predmetima:
Vodi se osnovna evidencija o aktima i predmetima koja uključuje ključne podatke kao što su klasifikacioni znakovi i podaci o pošiljaocu i primaocu. Osim toga, postoje pomoćne evidencije kao što su popis akata i dosijei.
18. Kartoteka predmeta:
Kartoteke se sastoje od pregradnih kartona, brojčanih kartona i kartica. Kartoteka se koristi za razdvajanje i evidenciju predmeta prema njihovoj prirodi.
19. Skraćeni delovodnik:
Skraćeni delovodnik je hronološka evidencija u kojoj se akta evidentiraju prema redosledu prijema. On sadrži osnovne podatke o predmetu, statusu, i informacije o tome gde se predmet nalazi.
20. Vođenje evidencije putem automatske obrade podataka:
Evidencija se može voditi putem terminala. Svi podaci o predmetima unose se u datoteku, a može se pretraživati i ažurirati putem terminala. Ovakav sistem omogućava praćenje dinamike prijema i rešavanja predmeta.
21. Evidentiranje akata s tajnim podacima:
Nakon evidentiranja takvih akata, označava se stepen tajnosti na prijemnom štambilju i vodi se posebna evidencija o tajnim podacima.
22. Postupak sa nerešenim predmetima istekom godine, prezavođenje predmeta
Nerešeni upravni predmeti pokrenuti na zahtev stranke kada se završi godina, moraju biti poslati u pisarnicu radi arhiviranja. Radnik pisarnice odgovoran za te predmete dužan je da pruži rukovodiocu organa obrazloženje zašto neki predmeti nisu rešeni.
23. Združivanje akata
Ova celina objašnjava postupak združivanja akata. Radnik u pisarnici mora da proveri da li novoprimljeni akt pripada već postojećem predmetu u evidenciji. Ako jeste, novi akt se združuje sa postojećim. Prikazani su i dodatni koraci, uključujući označavanje datuma i brojeva pod kojima se akta čuvaju.
24. Omot spisa
Opisuje se kako se svaki akt koji pokreće novi predmet smešta u poseban omot spisa. Ovaj omot sadrži osnovne informacije o predmetu i akcijama koje su preduzete. Takođe se navodi da omoti spisa trebaju biti određene boje, ovisno o vrsti predmeta.
25. Interna dostava
Ova celina pokriva kako se dokumenti i predmeti dostavljaju internim organizacionim jedinicama. Postoji interna dostavna knjiga koja se koristi za praćenje ovih dostava. Različiti tipovi dokumenata se obrađuju na različite načine, uključujući račune i poštu upućenu ličnostima.
26. Rokovnik
Rokovnik se koristi za praćenje predmeta čiji postupak nije završen. Postoji određen rok koliko dugo radnik može držati predmet pre nego što ga mora vratiti u pisarnicu. Ovde se objašnjava i kako postupiti ako rok istekne vikendom ili tokom praznika.
27. Razvođenje akata
Razvođenje akata obuhvata način na koji se dokumenti i predmeti čuvaju u kartoteci ili delovodniku. Različite oznake i oznake koriste se za razlikovanje različitih vrsta predmeta i akata, a koriste se odgovarajuće kolone za označavanje na karticama predmeta.
28. Otpremanje pošte
Opisuje se proces otpremanja pošte preko poštanske službe ili kurirom. Takođe se naglašava važnost pravilnog označavanja pošiljaka i zaštite tajnih informacija.
29. Arhiviranje i čuvanje predmeta
Navodi se kako se arhiviraju i čuvaju završeni predmeti i arhivska građa. Takođe se opisuje postupak izlučivanja nepotrebnih dokumenata i kako se organizuje arhivska knjiga.
30. Arhivska knjiga
Ova celina objašnjava svrhu i strukturu arhivske knjige, uključujući kako se unose podaci o registratorskom materijalu iz prethodnih godina i kako se ta knjiga dostavlja nadležnom arhivu.
31. Službeni akt
Definiše se pojam službenog akta (pisani sastav kojim se pokreće, dopunjuje, menja, prekida ili završava neka službena delatnost organa uprave) i navode se različite vrste službenih akata prema sadržaju (običan, poverljiv i strogo poverljiv). Takođe se objašnjava kako treba formatirati takve akte, uključujući blok i stepenastu formu oblikovanja.
32. Obnavljanje (rekonstrukcija) predmeta
Opisuje se postupak obnavljanja predmeta u slučaju da su delovi spisa ili čitavi predmeti izgubljeni ili uništeni. Ovaj postupak podrazumeva prikupljanje informacija i koristi se za stvaranje kopija kako bi se sačuvao sadržaj predmeta.
